Ekonomika - Biblioteka

Biblioteka

 

 
Razvoj resursa savremenog vinogradarstva i proizvodnja vina u vreme pametnih tehnologija


Monografija Zoran Simonovic
Struktura monografije je koncipirana tako da se u prvoj glavi čitaoci upoznaju sa istorijatom uzgajanja grožđa i proizvodnjom vina na teritoriji Srbije. Istorijski prikaz je dat kroz vekove. U nastavku, u drugoj i trećoj glavi, dat je prikaz savremene proizvodnje grožđa i vina u Srbiji kao i organizacija te proizvodnje. Četvrta glava je posvećena podsticajnim merama države, a peta prodaji i konzumaciji vina. Potom, u šestoj glavi, piše se o marketingu u vinogradarstvu i vinarstvu, a u sedmoj glavi o ruralnom i vinskom turizmu. Monografija se završava osmom glavom, u kojoj se daje opis stanja u primeni pametnih tehnologija prilikom proizvodnje grožđa i vina.



Uloga menadžmenta i marketinga u savremenom poslovanju


Uloga menadzmenta
Monografija pod nazivom “Uloga menadžmenta i marketinga u savremenom poslovanju”, nastala je iz želje autora da studentima, kao i ostalim zainteresovanim stranama iz poslovnog i profesionalnog žiovota, ukaže na značaj savremenog upravljanja, savremenog istraživanja tržišta, odnosno digitalnog marketinga u doba savremenih tehnologija. Današnje društvo, kao i privredni subjekti u njemu, sastoji se iz tvrdih i mekih komponenti (mašina - grubo rečeno i ljudi), te funkcioniše kao živi organizam. Ovakav način funkcionisanja imaju i radne organizacije unutar ekonomskog i finansijskog tržišta i kao svaki živi stvor, reaguju na promene koje dolaze iz okruženja. Zbog ove relacije, savremeni menadžment sve više dobija na značaju i razvija se. Savremeni menadžment današnjice ima ulogu da upravlja sa ljudima (zajedno), a ne ljudima. Zato je važno da savremeni menadžeri budu otvoreni ali pre svega uslužni lideri. Obzirom da se organizacije oslanjaju na timove unutar svoje meke komponente, koju čine ljudi, uslužni menadžment postao je zapravo savremeni oblik upravljanja, koji vodi kako svoje zaposlene, tako i zacrtane projekte ka željenom cilju, odnosno ka ostvarenju zajedničkih ciljeva. Kada se kaže uslužan, misli se na menadžment koji se stavlja u službu tima, gde lider pokušava na sve načine da zadovolji potrebe članova, da uvaži sve njihove ideje i da ih maksimalno motiviše za dalji rad. U takvom timu, svi su jednaki, a uslužni menadžer se transformiše prema članovima i njihovim potrebama, a u skladu sa ciljem organizacije. Menadžment i Marketing su discipline koje se ne razdvajaju, odnosno idu ruku pod ruku. Prva se bori za dobro upravljanje, dok se druga bori za zadovoljenje potreba savremenih krajnjih potrošača. Savremeni marketing se zalaže da krajnji potrošač ne bude samo zadovoljan, već oduševljen onim što dobije od proizvođača ili ponuđača. Oduševiti savremenog kupca uopšte nije lak zadatak, jer je on isuviše razmažen raznim povlasticama i mogućnostima, odnosno proizvodima i uslugama koji se nude na savremenom tržištu. Dakle, nije više dovoljno samo plasirati proizvod ili uslugu, već je neophodno stalno imati povratne informacije, odnosno konstantan feedback od krajnjih potrošača. S toga se, kako bi se što pre zadovoljile potrebe i želje kupaca, savremeno upravljanje svodi na agilno, koje predstavlja nadograđeno tradicionalno upravljanje, kako raznim projektima, tako i raznim poslovnim poduhvatima. Karakteristika agilnog upravljanja je agilnost članova tima, menadžmenta i cele organizacije, dok se konstantno od prvog koraka meri učinak koji se postiže na tržištu plasiranjem proizvoda. Na ovaj način, agilno upravljanje zapravo non-stop dobija feedbck od kupaca, a upotrebom savremenih tehnologija, svaka sledeća tura proizvoda je usavršenija od prethodne. Zapravo, želje kupaca se permanentno ispunjavaju, odnosno njihovi zahtevi zadovoljavaju. Kako se razvijalo ljudsko društvo, odnosno sa svakom novom tehnološkom revolucijom, tako su se i metode marketinga osavremenjavale. Danas u eri 4.0 tehnoloških dostignuća, digitalni marketing je zauzeo primat u odnosu na mnoge druge tradicionalne discipline. Digitalni marketing se trudi da u startu ponudi najbolje kupcima, u što kraćem vremenskom roku, i sa što više kratkih ali zanimljivih informacija. Monografija se sastoji iz tri celina, odnosno tri dela koji su povezani međusobno u svrhu što boljeg predstavljanja činioca savremenog poslovanja. Prvi deo se odnosi na menadžment i ovaj deo je obradila Biljana Ilić, profesor Educons univerziteta, trudeći se da maskimalno uvaži savremene tokove upravljanja, ali bez izbegavanja nekih tradicionalnih načina rukovođenja. Drugi deo, koji se odnosi na Marketing i marketinške komponente, obradio je Milutin Pećić, docent na Fakultetu za projektni i Inovativni menadžment “Petar Jovanović”, iz Beograda. Treći deo, koji se odnosi na Digitalni marketing, pisala je Bojana Ostojić, takođe profesor Edukons univerziteta. Četvrtim delom o strategijskom menadžmentu u monografiji, doprinos je dala Jelena Ružić, saradnica u nastavi na istoimenom fakultetu. Obzirom da su sva četiri autora sa iste institucije, monografija tim pre dobija na sinergiji, jer povezuje četiri generacije, odnosno četiri oblasti savremenog poslovanja i upravljanja. Značaj monografije je veći iz razloga što se podstiče i razvija naučni podmladak, te se samim tim jača i veza između profesora i studenata, rezultirajući u ovakve i slične savremene knjige.



ULOGA POLITIKE ZAŠTITE KONKURENCIJE U UPRAVLJANJU DETERMINANTAMA KONKURENTSKE PREDNOSTI PREDUZEĆA


eparhovaPolitika zaštite konkurencije je zahtevan i veoma kompleksan segment ekonomske politike, kojim privredni sistemi nastoje da ostvare delikatan balans ciljeva. Korist potrošača i društva u celini, balansiranje između suprotstavljenih interesa snažnih i slabih privrednih subjekata, kao i potreba da se svim tržišnim učesnicima obezbede fer uslovi poslovanja i sačuva konkurentni poslovni ambijent samo su neki od zahteva koji se postavljaju pred kreatore ovog segmenta ekonomske politike. To je i razlog zbog kog problematika koncipiranja politike zaštite konkurencije nesmanjenim intenzitetom zaokuplja pažnju teoretičara i praktičara već dugi niz godina.


 

 

 






NOVAC I NOVČANI SISTEM VIZANTIJE

 

novacinovcanisistemPrisustvo vizantijskog novca može se pratiti od vremena Konstantina I Velikog: preko Teodosija I, do Anastasija I. Prilikom rada na ovoj knjizi ja sam posebnu pažnju posvetio novcu i novčanom sistemu koji je uspostavljen Anastasijevom novčanom reformom iz 498. godine. Period koji sam izabrao da obradim obuhvata sto dvadeset godina neprestane cirkulacije novca. To je relatrvno dug period koji daje dovoljno prostora za jedno celovito istraživanje.
Naše istraživanje novca i novčanog sistema ogleda se prvenstveno u posmatranju ekonomskog života države. Novac i novčani sistem daju najcelovitiju sliku monetarne i fiskalne politike vizantijskih vladara u periodu od kraja V do početka VII veka. Posebno ističemo da postoji solidan broj sačuvanih primeraka zlatnog, srebrnog i bronzanog novca ove epohe. To je omogućilo proučavanje i sagledavanje i mera monetarne i fiskalne politike.
Glavno obeležje monetarne i fiskalne politike Vizantije ovog perioda je izuzetna stabilnost zlatnog solida. U interesu države je bilo da čvrsto održava njegovu postojanost. Sa druge strane postojalo je neprestano ili latentno prisustvo inflacije bronzanog novca. Srebrni novac je retko kovan i to uglavnom u zapadnim delo\ima države odnosno u Italiji i Severnoj Africi. Mere koje je preduzimala država imale su za cilj zaštitu kvaliteta zlatnog solida na štetu bronzanog folisa i njegovih frakcija. Država je ovu politiku uspesno i ostvarivala tokom celog ovog perioda.
Na kraju želim da istaknem da je prostor današnje Srbije ulazio u sastav Pertekture Ilirik u ovom periodu. Prodor i naseljavanje Slovena u oblasti centralnog Ilirika dogodio se izmedju 612. i 615. godine. Činom naseljavanja Slovena na ovim prostorima došlo je do potpunog prestanka cirkulacije novca u vizantijskim gradovima kao sto su Niš i Caricin Grad.

 




FISKALNA HARMONIZACIJA U EVROPSKOJ UNIJI

 

fiskharmonizacijaFiskalna harmonizacija, kao jedno od najkontroverznijih pitanja, kako dosadašnjeg puta, tako i daljeg toka evropskih integrativnih procesa, omeđena je osnovnim principima na kojima se Evropska unija zasniva: principom konkurencije i principom supsidijarnosti. Ovi principi, međutim, u odnosu na fiskalnu harmonizaciju, imaju različite implikacije: dok princip konkurencije, kao faktor efikasne alokacije proizvodnih faktora, zahteva poresku neutralnost i ekonomsku efikasnost i vodi ka fiskalnoj harmonizaciji, princip supsidijarnosti dozvoljava fiskalnu konkurenciju, s obzirom da su Ugovorom o osnivanju Evropske unije poreska pitanja ostavljena u skoro potpunoj nadleženosti država-članica. Fiskalna harmonizacija na najdirektniji način ima političke i ekonomske implikacije na države-članice EU, s obzirom da zadire u pitanja njihovog poreskog suvereniteta. Kako je poreska politika jedini preostali makroekonomski instrument u suverenoj nadležnosti država-članica EU, otpori daljim procesima fiskalne harmonizacije, posebno u oblasti neposrednih poreza, izrazito su jaki. Zbog toga će perspektiva fiskalne harmonizacije u Evropskoj uniji biti određena i usmerena ka ostvarivanju širih ekonomsko-političkih ciljeva, eliminisanju fiskalnih prepreka za funkcionisanje unutrašnjeg tržišta, kao i jačanju konkurentne pozicije Evropske unije u svetskim razmerama.

 

 




FONDOVI SOCIJALNOG OSIGURANJA

 

socfondOrganizacija i funkcionisanje sistema socijalnog osiguranja (penzijskog, invalidskog i zdravstvenog osiguranja) su predmet rasprave i sveobuhvatnih analiza eksperata iz ove oblasti u skoro svim zemljama sveta. Naime, rashodi za socijalno osiguranje, a pre svega penzijski rashodi postali su glavni teret javnih finansija mnogih zemalja kako razvijenih tako i nerazvijenih.
Nepovoljna demografska struktura (odnos broja zaposlenih i penzionisanih) u korist penzionisanih, populacija postaje prosečno sve starija, učešće starijih od 65 godina u ukupnom stanovništvu se povećava, kao i poteškoće u funkcionisanju nacionalnih ekonomija, uslovili su definisanje visokih doprinosa za zaposlene i poslodavce na osnovu kojih se finansiraju nadoknade iz sistema socijalnog osiguranja, a pre svega penzijske nadoknade, kao najvažnijeg elementa socijalne sigurnosti.
Visoko definisani doprinosi za socijalno osiguranje utiču na pogoršanje finansijskog stanja obveznika (zaposleni i poslodavci) i otežano izdvajanje doprinosa za socijalno osiguranje. Posledice ovih poteškoća su neredovne uplate sredstava doprinosa socijalnog osiguranja kao i nedovoljna isplata penzijskih nadoknada sa nedovoljnim novčanim iznosima, koji onemogućavaju pokriće čak ni egzistencionalnih potreba penzionera.